| |
|
|
| |
Jon Spencer and the Hitmakers
KONTAKT, Subbeerni Centar, Beograd
21. mart 2019.
|
 |
|
| |
Treći KONTAKT festival održava se ove godine u periodu od 20. do 23. marta 2019. na više mesta u Beogradu. Ipak najznačajnije lojkacije su Subbeerni Centar i klub Elelektropionir u Cetinjskoj 15, kao i Hala sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu.
Baš ovo je donekle pogodovalo vašim izveštačima da budu na čak dva koncerta, iste večeri, koja su se održavala u isto vreme u Cetinjskoj 15. Sa blagoslovom članova grupe FIT, koji su nastupali u Elektropioniru, uputio sam se u Subbeerni Centar gde sam bio u prvim redovima da bi po treći put gledao jednog od najzanimljivijih muzičara proteklih decenija, Jona Spencera.
Poznat po radu sa grupama Pussy Galore i Jon Spencer Blues Explosion, Spencer je već dva puta bio u Beogradu. Prvi put je to sa Blues Explosion u velikoj sali Doma Omladine, a drugi put na Jelen Festivalu sa grupom Heavy Trash. Oba puta me je oduševio, bio sam takoreći bez reči.
Nadao sam se nekom sličnom nastupu i sinoć i naravno Spencer me nije razočarao. Sa novom družinom The Hitmakers održao je koncert za uživanje ali i za pamćenje. Mnogo pozitivne energije, poprilično primalne ali osnovne i neminovne, uz odličan rokenrol, prosulo se na prisutne u Subbernom centru. Okružen muzičarima koje su činili Sam Coomes (klavijature/preteći vokal), M. Sord (bubnevi) i Bob Bert (perkusije/trash kit), Spencer je sabio dvadesetak pesama u 70-ak minuta i još jednom nas ostavio nas bez daha.
Klavijature su zavijale, bubanj udarao a perkusionista Bob Bert, nazovimo tako čoveka koji je bio zadužen za specijalne muzičke efekte, je bio posebna priča. Njegov komplet se sastojao od bas bubnja, kante za đubre, automobilskog rezervoara, velike opruge i sličnih metalnih elemenata na kojima je svirao metalnim čekićima. Bilo je to ludo za videti a i za čuti. Preko svega toga išle su Spencerova gitara i glas, uključeni na neku vrstu samo njemu znane energije.
Počeo je sa "Do the Trash Can", nastavio sa "Just Wanna Die" i "Fake". Stvari su se zaoštravale, pošto su Spencer i The Hitmakers svirali pesme grupisane po tri ili četiri bez pauze. Tu su bile još "Beetle Boots", "Hornet", "Overload" i "Cape", a u drugom segmentu i "Tough Times in Plastic Land" (Sam Coomes obrada), "Shirt Jac" (The Jon Spencer Blues Explosion pesma), "NYC 1999" (numera Pussy Galore) i "I Got the Hits". U poslednjem delu su se pojavile i još pozantije pesme kao što su čuvena "Dang" (JSBExplosion), "Pretty Fuck Look" (Pussy Galore) kao i "Love Handle".
Bob Bert je pri kraju koncerta i imao solo tačku čekićima po metalnoj šipci što je podiglo oblak prašine. Neko nije dobro usisao ćilim ispod njih :). Za sam kraj izvedena je odlična verzija himne Jonathana Richmana i The Modern Lovers "Roadrunner".
Dakle 70 minuta eksplozivnog zvuka, rokenrola i ritam i bluza sa srcem, dušom i pravim , nepatvorenim osećanjima. Nadam se da ćemo Spencera i bend u skorije vreme ponovo videti.
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
